У Кикинду је дошао пре само неколико месеци, а већ се о њему прича и зна више него о некима који су директоровали комуналним и јавним предузећима по двадесет година. Ту је да заједно са локалном самоуправом реформише овдашњи јавни сектор и учини га бољим и ефикаснијим.
Рекли сте да Вам ангажовање у Кикинди представља професионални изазов. Какав је утисак данас, после бољег упознавања са средином и околностима?
– Одговор на ово питање је сложен. Професионални изазов да се Кикинда унапреди је неспоран, и по мени остварљив. Развијен град синоним је за развијену комуналну делатност, јер има физичку структуру и инфраструктуру да је прихвати, радну активност да је редовно плаћа и структуру становништва да је користи.
Кикинда је доживела, као и многи индустријско усмерени градови Србије, да се услед транзиције, уруши и основни нуклеус њене градскости: радна активност – отпуштањем и затварањем фабрика, и инфраструктура– неодржавањем. Упркос томе, физичка структура и структура становништва Кикинде остала је и даље на завидном нивоу. Уређени тргови, добри ресторани, позориште, културне манифестације, локални медији, друштвене и интелектуалне расправе и генерално бројна урбана дешавања, сведоче да је, по мом мишљењу, пре свега локалним патриотизмом и великом љубављу према граду сачувана његова урбаност. Мишљења сам да је нереално очекивати брзо оживљавање радне активности и инфраструктуре града, али убеђен сам да се озбиљан напредак може направити у повећању квалитета комуналних делатности. Дакле, мој професионални изазов је у томе да се направи здрава инвестициона атмосфера у области комуналне проблематике. Политички, ова атмосфера у Кикинди већ постоји- именовање једног експерта и нестраначке личности за директора, несумњиво то доказује, али допунски предуслов, агилан јавни сектор који треба направљене инвестиционе договоре да испоручи, тек треба да се направити.
Какво пословање сте затекли у старим предузећима, и шта је то по чему ће се пословање новог предузећа разликовати?
– Чињеница је да смо наишли на пословање које је било крајње нетранспарентно, без визије, циља и било какве хоризонталне комуникације између сектора, запослених и да не говорим, између самих предузећа која су била „бастиони“ одређених политичких и интересних група. Процедуре, правилници или упутства рада нису постојали. Задаци и наредбе су се давали и спроводили без достављања било каквог образложења и рачуна према локалној управи као оснивачу. Мисија новог предузећа је да обавља комуналне делатности тако да је обезбеђено техничко и економско јединство комуналног система, стабилност пословања, усклађеност сопственог развоја са укупним привредним развојем града, заштита потрошача, јавног интереса и животне средине, самосталност у функционисању и константно унапређење и развој. Предузеће ће пословати транспарентно, са свим елементима одлучивања карактеристичним за коорпоративни сектор, чиме се дефинише и лична и колективна одговорност запослених, која у ранијим системима јавних предузећа, осим за руководеће функције није постојала. На изменама затечене пословне климе биће потребно пуно да се ради. Један од мојих примарних циљева, као директора ЈП „Кикинда“, јесте унапређење и модернизованија пословања свих служби предузећа, као и њихово прилагођавање европској пракси. За ово ће бити потребно време, и свакако спремност свих запослених да се у томе заједнички ангажујемо, да радимо професионално и коректно.
Кажете да је затечено пословање у некадашњих пет предузећа било без визије, циља и нетранспарентно. У ком предузећу се то највише могло видети, можете ли да дате неки конкретан пример?
– У Кикинди скоро све комуналне делатности које сам преузео, биле су на терету буџета, тако да је било јако тешко издвојено сагледати финансијску оправданост појединих делатности. Систематизација бенчмаркера, односно показатеља реализације, није постојала. Мањак економске мотивације, доводио је често до нерационалног пословања (лоша уговарања, корупција, слаба наплата, вишак радних места и сл.). А како је политички интерес превазилазио економски, пословање се често реализовало на „силу“ упркос директним и дугорочним новчаним губицима. Пре свега бих Вас упознао да је комунална делатност, делатност од посебног друштвеног интереса, и да се друштвени стандард грађана мери степеном решености ове проблематике. Уверавам вас да градови величине Кикинде у Европи имају много боље решену комуналну проблематику, а за то издвајају мања новчана средства од нас. Досадашњи увид у рад старих предузећа даје ми за право да верујем, да уколико би се комунална проблематика у Кикинди и даље решавала на постојећи начин, средстава којих је и овако све мање, никада не би било довољно.
Коректности ради, не бих желео да издвојим ниједно предузеће као најгоре. Свако је имало себи карактеристичне пропусте у пословању, али активност пружања комуналне делатности остала је непрекинута. Треба напоменути да је рад ових јавних предузећа, омогућио да Кикинда задржи своју урбаност, и сачува део стручног кадра.
Какве нам промене у односу на претходни период доноси реформа комуналних предузећа и делатности?
– Уређивање комуналне делатности по јединственим правилницима, сачињених на основу прецизне законске регулативе, детаљних стандарда и поузданих статистичких и економских података, грађанима ће омогућити бољу комуналну услугу и довешће индиректно и до уређења и остатка јавног сектора, па чак и управе. Директно остварене уштеде у буџету, могу се користити за инвестиције у развој инфраструктуре и радних активности, чиме би се побољшале инвестиционе могућности Кикинде, и омогућило отварање нових радних места. Овај „кикиндски“ модел реформе комуналних предузећа и делатности готово је пионирски за целу Србију, и верујем да ће се користити као угледни пример рационализације јавног сектора у другим градовима и општинама. Препреке за његово увођење постојале су пре свега у недостатку правне, економске и техничке регулативе. Идеја и спремност локалне самоуправе да реорганизује комуналну делатност у граду захтевала је политичку храброст и зрелост.
Вероватно постоје и процене о уштедама које ће имати локални буџет захваљујући реформи јавног сектора?
– Процене о могућим уштедама оснивањем новог јавног предузећа урадили смо одмах на почетку. Као што је очекивано, спајањем предузећа, обједињена је делатност пословодства, финансија, одржавања, општих и правних послова и ИТ-а у јединствен оперативни део. Мање очекиван корак био је да се постојећа функционална организација техничког сектора преорганизује у динамичнији матрични модел, који је објединио кључне свим делатностима заједничке позиције попут: инжењеринга, мануалног рада, одржавања и механизације. Наведене промене, омогућиле су смањење броја запослених за 105 радних места, односно 40 одсто, и смањење трошкова пословања које ће имати локални буџет за 180 милиона динара, односно 40 одсто од раније планираног пословања.
Какав сте циљ поставили, и како Вам се чини почетак рада новог предузећа?
– Циљ је да се до следеће године успостави управљачки механизам над свим комуналним делатностима у граду и остваре уштеде у буџету које треба преусмерити у инвестиције, пре свега у припрему и опремање земљишта за изградњу фабрика. Залагаћу се на едукацији постојећих радника, а после планираног преузимања експертизе из иностранства, пружиће се и прилика за запошљавање младих и талентованих људи. Мишљења сам да смо добро почели, али да је пред нама још доста рада како би задати циљ испунили и константно га унапређивали. Моја је обавеза као диектора да ЈП „Кикинда“ увек послује тржишно, апсолутно финансијски независно од оснивача, али транспарентно и у константној пословној спрези са локалном самоуправом.
Живите на релацији Београд- Кикинда. Колико Вам тешко пада често путовање и одвојеност од породице?
Кажу старији: уз одрицање живот почиње. Када нешто волите да радите, ништа не пада тешко. Моја супруга и дете су ми највећа подршка, па гледам да проводимо што више времена заједно у Кикинди, која је по мени прелепо место за одрастање малог детета.
